среда, 23. август 2017.

BTS: Letnji raspust NEKAD i SAD


Ovaj letnji raspust za mene je bio baš poseban, ako ne i najlepši do sada. Mada zavisi od tačke gledišta. Verovatno savršenstvo ne postoji, tako da ni ovaj raspust nije mogao biti savršen. Zapravo, bio je drugačiji. Nikada pre nisam provela raspust na ovaj način.

NEKAD: Ranije sam sedela u kući 24/7, eventualno izlazila malo u dvorište itd. Tada nisam bila toliko zavisna od interneta, tako da sam uglavnom gledala TV, pravila žurke sa sestrom i slično. Kada bih i izašla napolje, uzela bih nekakvo ćebe, bacila ga na travu, ležala tu i pored mene je bio tablet. Uglavnom sam se dopisivala sa tada bivšom- budućom bff (WTF?).  I to pomalo, ne čitav dan. Razgovale bismo o igricama, uglavnom o Talking Angeli. Ležala bih u hladovini jabuke i jela iste. Išla bih sa sestrom i drugaricom u dvorište jedne crkve. Bilo je ogromno. Van betoniranih stazica nalazila se sveža trava. I mi bismo pored tolikih klupa sedele na njoj i razgovarale o raznim temama, pevale neke pesme itd.  Tu bismo sedele dok nas ne isteraju jer sedimo na travi koji oni po ceo dan održavaju. Početkom avgusta bismo odlazile na vašar. Vozilo bismo se u Ludim kolcima jer nismo smele ni na šta drugo. Vrteške su nam bile "bebeće", tako da smo samo jednom isprobale Twister. Isprobale smo ga poslednjeg dana vašara i obećale jedna drugoj da ćemo se sledeće godine više voziti na njemu. I pogodite, ove godine nismo silazile sa njega. Ako ne znate šta je Twister, ubaciću neku sliku.


SAD: Instalirala sam aplikaciju Pedometer na telefonu i na njoj zadala sebi cilj 10.000 koraka dnevno. U početku raspusta par dana zaredom nisam navirila na vrata kuće, tako da mi je broj koraka bio trocifren. To jest od sobe do kupatila, eventualno trpezarije. Dalje sam svaki dan bila blizu 10.000 ili čak i preko. Rekord mi je oko 15.000 što je 7km, i oko 400 kalorija, koliko se sećam. Nakon toga još samo dva dana (zaredom) nisam izašla iz kuće. Kada izlazim, minimum bi bude 5.500 koraka. Onda, instalirala sam Habitica aplikaciju (Hvala Boomy na predlogu). Na njoj sam sebi zadala ciljeve da svaki dan učim turski jezik na aplikaciji Duolingo, da se protežem pre odlaska na spavanje, tj. uradim par vežbica i da proveravam mejl svakog dana. I moram reći, dobro mi ide. Međutim, ovo što kvari ovaj raspust jeste 8+ sati provedenih za telefonom, spavanje do 14h, i odlazak na spavanje u 3h ili kasnije. Znam, svi to rade, ali ja osećam grižu savesti. A tu je i nečitanje lektira. Ovo pišem 8.8.2017. Verovatno ovo čitate 23. ali ja sam na moru, i zato pišem postove ranije. Juče sam zadala sebi cilj da ću svaki radni dan do 20. avgusta gledati neki film. Nisam pogledala niti jedan u toku raspusta, i želim da to nadoknadim. Onda idem na more, i tamo želim da napravim što više Tumblr slika. Do sada, upoznala sam nove drugarice i svako veče izlazila sa njima. Izađem u 19h, a vratim se oko 21:30h.


Šta se promenilo?

 Od prošlog leta do ovog, počela sam sa blogom, sa Instagramom i feedom na njemu, počela sam više da izlazim i da se slikam, ali takođe više sedim za laptopom, mada to vreme uvek iskoristim na nešto "pametno". Recimo oko bloga, malo sam i programirala i tako... Promenila sam stil, ukus, vrstu muzike koju slušam, društvo... Otkrila sam nova super mesta u naselju, manje sam išla u centar, ali sam više izlazila u naselju i ne kajem se. Divno sam se provela. Mada nedostaje mi pravljenje torti od blata, lišća i cvetića crvenih ruža. :D


недеља, 20. август 2017.

Dobrodošli u tursku kinematografiju + VAŽNO OBAVEŠTENJE


Imala sam oko 7 godina kada sam počela da gledam turske serije. Bilo je to davene 2010. godine. Znači, pre celih 7 godina. Moja prva udgledana, ujedno i prva turska serija bila je Hiljadu i jedna noć i bogami, koliko je trajala, i gledala sam je hiljadu i jednu noć. To je bila ujedno i prva turska serija emitovana u Srbiji. Emitovali su je na Prvoj i Foxu, ali ja tada nisam gledala Fox, tako da sam je gledala na Prvoj.Zapravo, imala sam 7 godina, nisam znala dobro ni da čitam, gledala sam ofrlje, nemam pojma ni o čemu se radi u seriji. Prva stvarno odgledana serija mi je bila Kad lišće pada. Sećam se pojedinih delova,  mada je i ona emitovana 2010.

Za tih 7 godina nije bilo perioda kada nisam gledala niti jednu seriju. Uvek me je najmanje jedna, a ponekad i tri njih vezivalo za večernje sate provedene za TV- om. I priča se nastavlja do danas. 


Definitivno najbolja serija koju sam odgledala jeste Kara Para Ask, kod nas prevedena kao Ljubav i novac, mada joj to nije bukvalan prevod. Nakon nje dolazi Kara Sevda, ili Crna ljubav, prevedena kao Beskrajna ljubav.

Tokom gledanja svih ovih serija, dogodilo se da se suretnem sa istim glumcem ili glumicom i različitim serijama. Istražujući glumce i serije po internetu, počela sam da gotivim pojedine glum(i)ce. Trenutno su mi najdraži Melisa Pamuk i Burak Ozcivit.


Filmove i nisam mnogo gledala, prvenstveno jer se ne emituju toliko na televiziji, a i ako su se emitovali, ne pratim toliko televizuje i verovatno sam ih propustila. Zato sam gledala nakoliko njih preko interneta i najbolji mi je Delibal. Ne znam da li ćete mi verovati kada kažem da u životu nisam odgledala bolji film, ali to je istina.

Ukoliko rešite da odgledate bilo turski film, bilo seriju, moja preporuka jesu filmovi i serije studija Ay Yapim. Film Delibal, serije Kara Para Ask i  Kara Sevda su upravo njihovi, ali i još mnoge druge poput gore- navedene  Kad lišće pada kao i Karadayi i Ezel, takođe neke od najboljih serija koje sam odgledala i kojedolaze odmah rame uz rame sa Kara Sevda i Kara Para Ask, mada se često dvoumim kojim redom da ih poređam.


Želim samo još da vam napomenem da većina turskih serija i filmova ima tužan ili tragičan kraj, tako da ako to ne podnosite, bolje da ih ne gledate. Događalo se i da pustim po koju suzu, mada više uz filmove.

I za kraj bih dodala da mi je zbog svih ovih serija Turska, turski jezik, kultura pa i kinematografija toliko prirasla k srcu (što nije čudo jer ih gleda skoro pola svog života) da trenutno učim turski jezik jer želim da gledam i serije koje nemaju prevod, a i da jednog dana posetim Tursku ili živim u istoj.


OBAVEŠTENJE:
Sada, dok ovo čitate, ja sam na putu za more. Zato neću biti aktivna 15 dana, tj. postovi će se sami objavljivati, čitaću komentare, ali neću moći da odgovaram na njih, niti komentarišem tuđe postove. Obećavam, čim se vratim, propratiću šta ste pisali tih 15 dana. :)


Hosca Kal!


четвртак, 17. август 2017.

Moje mišljenje o DECI koja puše cigarete

Ćao! Ovde opet Ana (zanimljiva činjenica) sa novim postom! Pravim malu pauzu od Summer postova, da ne dosade, i ne znam da li ću im se vratiti, jer sam već i previše toga napisala na tu temu a i već je kraj leta. Ako vidim nešto interesantno, napisaću.




 Već u 5. ili 6. osnosvne sam saznala za dvoje iz mog odeljenja da puše cigarete. Bilo mi je hmm.. čudno? Ali ok, oni su se uvek pravili da su iznad drugih. U 7, rekla bih, bukvalno sam se šokirala. Počela sam da se družim sa novim drugaricama. Kad smo se već upoznale, rekle su mi da puše već godinu dana. Rekle su mi i za još toliko dece da puše... Nisam mogla da verujem! Toliko njih! Ima ih 50- ak, rekla bih, od 160 deteta u toj generaciji. Odnosno, za 50- ak su mi one rekle, a ima ih mnooogo više koji tajno puše ili za koje jednostavno ja ne znam. Možete li da zamislite moju reakciju? Toliko toga nisam znala. To je bio šok za mene. Čuti za pojedinu decu, o kojoj imam skroz drugačije mišljenje, da puše?!






Dok nisam njih dve upoznala, biću iskrena, imala sam loše mišljenje o takvoj deci. Mislila sam da se prave važni, da su umišljeni itd. One su bile skroz okej i skromne 14- godišnjakinje. Što sam ih bolje upoznavala, imala sam lepše mišljenje o njima. Pitala sam ih kako su počele da puše. Jedna mi je rekla da je njena simpatija pušila, i nju je to interesovalo zbog njega. Druga je, očekivano, počela zbog prve.






Ja lično ne pušim, i ne verujem da ću početi. Ali, mislim da ne treba imati predrasude o takvoj deci. Ne podržavam pušenje kao pušenje, ali to što cigarete ne valjaju, ne znači da i ta deca ne valjaju. Nije to droga, pa da se tako olako razmišlja. Ponavljam, znam da je to štetno, ali ja neću prestati da se družim s njima zbog toga, ali neću ni početi da pušim zbog njih.


P.S: Pod "decom" mislim na decu od 11- 12 godina, ili koliko već imaju u 5. razredu. Od svih poroka, iskreno, najmanje mi smetaju cigarete i manje su štetne od mnogih drugih stvari. Ukoliko devojka od 15- 16- 17 godina puši, sigurno (bar se nadam) ne radi to pod tuđim pristiskom ili da bi bila popularna već iz nekog svog razloga.

Da li vi pušite?
Ako da od kad i zašto?
Šta vi mislite o ovoj temi?

понедељак, 14. август 2017.

Mesečne preporuke: jul 2017.

Ćao ljudi! 
Ovaj post će biti malo specifičan po tome što ću u njemu izneti svoje preporuke oko svakodnevnog života. Recimo neke serije, filmove, hranu... Bilo šta što sam otkirla tog meseca i praktikovaću ove postove od sada pa nadalje za svaki mesec. Nadam se da će vam se dopasti. :) 

P.S: Linkovi svega čega ima na internetu su vam u naslovu.

Film- Delibal

 Za ovaj film sam saznala zahvaljujući dragoj blogerki Anji i neizmerno sam joj zahvalna na tome. Nisam tip osobe koji lije suze uz svaki film, ali, možete li shvatiti koliko je ovaj film potresan, tužan i emotivan, kad sam dva puta počela da plačem? Na samom kraju i u jednoj sceni sa motorom. Film traje skoro 2 sata, a dok sam ga gledala,vreme je proletelo neverovatno brzo. Radi se o dvoje ljudi, Fusun i Bariš. Bariš se na prvi pogled zaljubljuje u Fusun, sve bude okej, Fusun se i udaje za njega, uživaju u neizmernoj sreći i ljubavi dok Bariš ne sazna da boluje od bipolarnog poremećaja, tj. da je prestao da kontroliše sebe. On odlučuje da počini samoubistvo da ne bi povredio Fusun. Ja u životu nisam videla ovoliku ljubav, a bogami ni bolji film. Definitivno mi je trenutno omiljeni, a verujem da će biti još dugo, dugo... I da, samo bih napomenula da je u pitanju turski film studija Ay yapim i upravo zato sam odlučila da ga pogledam. I hvala Bogu na te dve činjenice, jer da nije tako, propustila bih nešto fenomenalno. Zato i vama iskreno, svim srcem preporučujem da pogledate ovaj film. Garantujem vam da će, ako ništa više, ostaviti jak utisak.


Instagram- @alisha

 Upravo ovu sliku sam videla na nekom portalu i pretraživala malo da saznam čija je jer je prosto fenomenalna. Ubrzo sam otkrila da je autorka Alisha. I naravno, posetila sam njen Instagram profil. Feed ove devojke me je oduševio! Plavo- pink- beli. Feed o kakvom ja sanjam. Sve slike su sjajno uklopljene, a ona je uz to fotogenična, i očigledno ima dobrog fotografa. :D Sve u svemu, ukoliko volite lepe feed- ove, prvenstevno u ovim nijansama, iskreno vam savetujem da pogledate njen profil. Veovatno, to jest predpostavljam da će vam se dopasti. Inače, ja o ovoj devojci ne znam bukvalno ništa, tako da ne znam da li se bavi ičime drugim osim što je influenserka, ili je samo pomoću društvenih mreža postala poznata. Međutim, šta god da je u pitanju, iskreno, svaka joj čast na svemu što je postigla u vezi Instagrama.


KnjigaHiljaditi spat


 Ovu knjigu sam dobila od Famoze i grize me savet što sam odugovlačila sa njenim čitanjem, što zbog obaveza, što jer me je mrzelo, ali roman je stvarno za svaku pohvalu. Radi se o 2118. godini i Ejveri koja živi na hiljaditom spratu. Bukvalno je bila savršena (veštački svorena tako da bude oličenje lepote) i naizgled ima savršen život. Učena je da bude besprekorna, kultura, mirna... Živela je u bogatoj porodici, ali bogtstvo nije jednako sreći, tako da je i ona imala razne probleme. Jednom je odlučila sa izvrši samoubistvo tako što će skočiti sa hiljaditog sprata. Skočila je. Zašto? Otkirećete kada pročitate roman. :D Kroz isti se provlače razne misterije, tajne, neostvarene želje i misli... Njigu je izdao Vulkan, znači možete je kupiti u njihovom knjižarama po ceni od 800 dinara, ili preko Vulkanovog sajta vulkani.rs za 640 dinara. Nije mnogo skupa, i definitivno mislim da je vredi pročitati. Verujem da će vam se dopasti, prvenstveno jer je uzbudljiva do samog kraja.


Serija- Kara Para Ask

Hajd' bolje da ne kažem koje nacionalnosti je ova serija, dosadiću. A i vidite po naslovu. :D I da, naravno, studio Ay Yapim. Bukvano prevedeno Crni/ prljav novac i ljubav ili Pranje novca i ljubav, ali naši su ga preveli kao Ljubav i novac, tako da sam ja pomislila da se radi o nekakvim sponzorušama, i takvim glupostima. A i ko ne bi, s obzirom na prevod. Kako god, serija je krimi- triler (moj omiljeni žanr) što me je pored ostalog navelo da je gledam. Radi se o ljubavi između inspektora Omera i bogate devojke Elif koja je pod prisilom prala novac. Međutim iza svega stoji njen stric koji je ucenio osobu (ne smem da vam odam ko je :P), ubicu Omerove verenice i Elifinog oca. To ih i zbližava dok nastavljaju sa istragom. Bilo je zanimljivo gledati ovu seriju s obzirom na to da se tek pred kraj otkriva ko je ubica. Inače, ovo mi je trenutno omiljena serija.

Iskreno se nadam da su vam se dopale moje preporuke i da ćete pogledati o čemu govorim, kao i da vam se dopada ova rubrika. Pišite u komentarima da li želite da nastavim sa istom. :)
Čujemo se!

петак, 11. август 2017.

Vašar u Nišu


Znate onaj divan osećaj kada vam je vašar 5 minuta hoda od kuće? Upravo taj divan osećaj sam imala 10- ak dana, koliko je vašar i trajao. 

On traje od 1.8. do 10.8. S obirom na to da se održava u ogromnom dvorištu crkve Sv. Pantelejmona, glavni dan je 9.8, ujedno i praznik Sv. Pantelejmona, po kome je i taj deo grada nazvan- Pantelej. Glavnog dana, dolaze ljudi iz raznih krajeva zemlje i prodaju ralzičite proizvode. Neke suvenire, zemljane šerpe, naočare, odeću, sladolede... bukvalno sve što možete zamisliti. Tada se i saobraćaj obustavlja u okolnjim ulicama, jer su tezge i van crkve, po trotoaru- SVUDA! Možete kupiti bukvalno sve što zamislite, i to po okej cenama, a mnogo puta i jeftinije nego inače. Unutar crkvenog dvorišta, već 10 dana imate Twister, Luda kolca, Kamikaze, Ringišpile, Enterprice, Brod, nešto gde pucate puškom, u nešto poput table za pikado i osvojite plišanu igračku, isto to samo sa gađanjem čaša lopticom, hvatanje patkica, udaranje vreće za boks i još mnooogo toga što ne znam kako se zove. Pored toga, od oko 6.8. imate i šećernu vunu, sokove, od 4.8. i pečeni, slani kukurz i svašta slično. Zvučnici su svuda, ali ima i delova gde možete da se sklonite ukoliko vam glasna muzika ne prija.

Ja sam se lično najviše vozila na tvisteru, a onda malo manje na kolcima. Što se kamikaza tiče, ne verujem da bih smela. Kolca obožavam, kao i tvister. Mada, želim da probam i brod, ali sledeće godine, sada je kasno. Šećernu vunu sam jela skoro svaki dan, i obožavam je. Nije ništa specijalno, ali me njena tekstura uvek privuče. :D
Sad pogledajte par slika tih naprava:
_________________________________________________________________________________
Twister



_________________________________________________________________________________
Kamikaze



_________________________________________________________________________________
Brod



_________________________________________________________________________________
Enterprise



_________________________________________________________________________________
Luda kolca:



_________________________________________________________________________________
Ringišpil/ vrteška


_________________________________________________________________________________

Ima ovde još toliiiko toga, ali mislim da bi ovaj post trajao beskonačno kada bih krenula sve da nabrajam. Ukoliko vas interesuje, imate razne klipove na Jutjubu, slobodno pogledajte. :)


уторак, 08. август 2017.

Hrana bez koje ne bih preživela jul

Ukoliko pažljivo pratite moj blog, to jest postove, mogli ste da primetite da sam veoma probirljiva osoba kada je hrana u pitanju. Zapravo, duža je lista stvari koje ne volim nego koje volim. Međutim, ja kad volim nešro ja to volim istinski, iz dubine duše. Znači, hranu koju jedem- ja obožavam, koju ne jedem- mrzim. Ne mogu reći da nema sredine, ali je malo toga unutar nje. Dakle, danas ću vam reći koja je to hrana (pozivitivno) obeležila mesec jul u mom slučaju.

1. Tzatziki čips

Nije tajna da sam ogromni obožavatelj grčke kuhinje, a bogami i čipseva. A šta se dobija kada se te dve stvari i pola kesice vazduha (bez toga se ne može!) spoje? Izvor mog života. Ovaj čips je meni kao droga narkomanu! 💉😂 

2. Jana Ice Tea šumsko voće

Još da je ICE tea, bilo bi dobro. Ali ne... prodavačica na trafici ti ga obično izvuče iz komode sumnjivog sadržaja i porekla. Ili na tvoju sreću iz pokvarednog frižidera. I još kaže da je hladan k'o led. 😒 Bez šale, desilo mi se pre 10- ak dana.
Bez obzira na sve, obožavam ovaj sok (kada ga dobije iz čitavog frižidera, nadam se da ne tražim previše) jer ima super osvežavajući letnji ukus. 


3. Giros

Hajd' pogodite nacionasnot ovog jela. Naravno Made in Greece. 😃 To vam je svinjsko meso, pomfrit, paradajz, luk (po želji) i tzatziki u tortilji. Ovo je definitivno moje omiljeno jelo i život bih dala za njega. Kad bih znala da imam još jedan, naravno. I taj drugi provela u jedenju girosa.😍


4. Sladoled na točenje

Iako nema neki specijalan ukus, i jela sam mnogo kvalitetnije i ukusnije sladolede, bukvalno sam svaki drugi julski dan jela ovaj sladoled. Jednostavno mi je lepše (vizualno) i praktičnije. Nemam pojma iskreno, zašto, ali činjenica koliko sam ga jela ostaje.
5. Il capitano tunjevina u komadićima

Nisam jela tunu, jedno godinu dana, i odjednom mi je tako ona pala na pamet. Iz čista mira. I počeh njome da se drogiram... 💉 Ozbiljno, jela sam je konstantno 15-ak dana za doručak ili večeru. I, jedem samo onu u komadićima, da se zna. 😀

Pišite u komentarima koju ste vi hranu najviše jeli ovog meseca, a mi se čujemo za tri dana. 



субота, 05. август 2017.

Žalosno: Evo kako svakodnevno nesvesno uništavamo sami sebe?

Ne, neću vas smarati pričama o cigaretama, drogi, alkoholu itd. To već svi znate, i nema svrhe govoriti praznu priču.
Ovo o čemu ću vam govoriti, je nešto drugačiji vid poroka. Postalo je deo svakodnevice. Svako ga koristi, neki su se obogatili time, ali ne znaju svi koliko je štetno. A i ko zna, ne može da ga izbegne.

Ja ne krijem istinu od vas.  Jesam zavisna od interneta. I znam da su cifre koje dostižem kada je u pitanju broj sati provedenih za mobilnom dvocifrene i bolesne. Ja sam svesna da polako uništavam sebe. Ali, kada bih ja počela sa "terapijom" odvikavanja, ja bih morala da napustim blog. Ili, da ostavim postove da se objavljuju automatski i nadam se da će sve biti ok. Ali o tome drugi put...

Ono o čemu ću vam govoriti jeste jedna od sfera u koje se prilično razumem, tako da su sve informacije proverene.


_________________________________________________________________________________

Znači, tehnologiju ne možemo da izbegnemo. Logično, 21. vek je, s tim se živi. Možda je kod nas na Balkanu sva ta modernizacija dola isuviše naglo, i nismo uspeli da prilagodimo i uklopimo sve to u stalni život. Možda. To je moja pretpostavka. Ne znam kako je u Americi ili ostatku sveta.
I mislim da je bilo dosta mojih misli, sada pogledajte načine ka koje nas tehnologija uništava.

1. Bioritam

Ekran uređaja emituje svetlost koja utiče na (ne)spavanje. Mozak prima informaciju da je vreme za buđenje, jer tu svetlost tako shvata. Na taj način što viša osoba koristi uređaje, duže će biti budna. Ukoliko ne mora da se probudi na vreme, spavaće onoliko koliko inače mora. I tako će sledećeg dana biti još duže budna, a spavati isto i uništiti sebe.

2. Orijentacija

GPS, navigacija... Mislim da sam dovoljno rekla, ali svakako... Pre su ljudi pratili mapu, tuđa uputsva, pamtili put, a sada puste navigaciju (ili autopilot, još gore) koja ih vodi dok oni misle o nečemu trećem. Bukvalno, neko misli umesto njih.


3. Ponašanje u realnosti

Na kompjuteru ako nešto pogrešite, začas obrišete, vratite... Ako uđete u nešto pogrešno, istog trena isključite  klikom na iksić itd, jednostavno, manipulišete svime. Ako previše koristite kompjuter (,telefon ili slično), vaš mozak će polako prestajati da razlikuje vaš život u kompjuteru i u realnosti. 

4. Komunikacija

Iako je sada komunikacija mnogo lakša, mnogo smo se promenili zbog nje. Preko poruke smete reći stvari koje ne biste inače. Možda čak kažete osobi i ono što niste mislili. Dok s druge strane, u realnosti ne biste ni pola od toga rekli.


5. Strpljenje

U virtuelnom svetu sve možete kad vi poželite, svaku informaciju dobijete kad vam se ćefi. Jednostavno se odvikavate od čekanja. I onda odete u naš Dom Zdravlja, čekate 15 minuta i žalite se da ste čekali dva i po sata. :/
_________________________________________________________________________________

Šta mislite o tome da pokušam recimo dve nedelje da ne koristim ništa od tehnologije. Postovi će se sami objavljivati. Sve će biti ok. Stvarno ne želim da više uništavam život. Želim da se odviknem. Nije normalno koristiti telefon 13 i po sati dnevno, zar ne? Imam aplikaciju koja to meri, tako da je ovo 100% tačna cifra. Idem na more uskoro, tako da razmišljam o tome da ponesem telefon, ali samo zbog fotografisanja. Imam fotoaparat, ali iz privatnih razloga preferiram telefon, iako je fotoaparat malo bolji. I tu nedelju i po ne bih koristila ništa osim kamere na fonu i eventualno Instagram, ali samo da objavim neku fotku. Ja ne znam kako ću kad krenem u školu. 
Nastavnik hemije je rekao da će nam drugog časa dati test obnavljanja gradiva iz prethodnog razreda. Treba i lektire da pročitam. Za 10- ak dana idem na more. Kako ću sad da stignem? Da nisam visila na internetu 24/7 do sada bih sve to uradila. Eto još jedan način kako uništih sebe. 

среда, 02. август 2017.

Summer: Summer euphoria/ Letnja euforija


  Aaaand, hello guys! Ćao ljudi! Dobrodošli u moj novi post. Sa vama je, kao i uvek, Ana. :D Danas ću vam pričati malo o onim osećanjima koja vas obuzmu par dana, nedelja pre nego što treba da idete na more, bazen, gde god.

 Aaaand, hello guys! Hi people! Welcome to my new post. With you is, as always, Ana. : D Today, I will talk with you about those feelings that take you a couple of days, weeks before you need to go to the sea, the pool, wherever.


 Kod mene to počinje već mesec- mesec i po dana pre nego što odem na more. :D Počnem da gledam Tumblr slike sa mora, tražim to mesto na Google Maps- u, gledam Street View, zamišljam gde bih se i kako slikala, ove godine želiim što više takvih Tumblr slika... Prekopavam ceo internet da nađem što više slika, preporuka, tekstova, proučim celo ostrvo, gledam gde bismo mogli da idemo... Razmišljam šta ću da nosim... Uh...

 In my situation, it starts a month- a month and a half before I go to the sea. : D I'm starting to watch Tumblr pictures from the sea, I'm looking for this place on Google Maps, watching Street View, imagining where I would and how I was painting, this year I want as many such Tumblr images ... I'm digging the whole internet to find as many pictures, recommendations, texts, I'm studying the whole island, watching where we can go ... Thinking what I'm going to wear... Uh...


 Mnogo volim duge, brze vožnje autom, a koje je bolje mesto za to od autoputa? :D Nedostaju mi duge vožnje do dalekih destinacija. Dalekih u smislu do 1000 km od mog grada. Nedostaje mi polu- zagušljiv, težak miris onog osveživača. :D Nedostaje mi prislilno spavanje na kožnim sedištima. Prisilno jer ne želim da propustim ni delić puta, ali s obzirom na to da nisam spavala cele noći od uzbuđenja, do kasnog jutra me savlada san.

 I like a long, fast car ride, and what better place for that from the highway? : D I miss long distances to far destinations. Far in the sense of up to 1000 km from my city. I miss the semi-stifling, heavy smell of that freshen. : D I miss a forced sleep on leather seats. Forced because I do not want to miss a part of the road, but since I did not sleep all night from excitement, until late in the morning, my dream is overcome.



Pa, kako je kod vas? 
So, what's up with you?

Instagram: @anastasijamilojic

Email: perazdera318@gmail.com


недеља, 30. јул 2017.

Ljudi, jeste li realni? Vanimyarmija, Vatrenaarmija, Marijaarmija itd.


Mi Balknaci nikad nismo bili složni. I to nije tajna. :/ Međutim, ovih dana se situacija zahuktava. Do skoro su se odrasli raspravljali i prezirali, a sada smo i mi počeli. Zbog koga? Zbog Youtubera? Je l' to realno? 

Po društvenim mrežama, uglavnom Instagramu i Jutjubu možete ugledati hrpu heštegova #Vanimyarmija (Vinimy- jevi fanovi), #Vatrenaarmija (Fanovi Ane Nedeljković, Enn La Rush), #Marijaarmija (fanovi Marije Žeželj) Lično sam fan Ane Nedeljković, ali nikog ne zatpavam heštegovima, ne vređam i ne smaram tuđe fanove. Postalo je iritantno. I što je najcrnje od svega, do toga je došlo zbog sitne rasprave između Marije i Vanimyja


Znam da nisam jedina koju baš briga za to ko je kome šta rekao i ko je šta hakovao da bi se zbog toga Balkan podelio po tome čiji su fanovi. Dovoljno su nas izrezbarili na sitne komadiće i napravili državice, a nama nije malo, pa hajd' još da se delimo...

Sad kad svako ima svoju armiju, hajde da nađemo i vojskovođu pa da krenemo u rat, može? A da uključimo i strane Youtubere pa da napravi Treći svetski rat... Globalni sjaber rat ili šta već? Spustite loptu, o'ladite malo...

Ili još bolje, hajde svi mi koje baš briga za armije da se udružimo i napravimo #Anaarmija (e ovo lepo zvuči kad se izgovori 😂) E tako, hajde sad svi spamujte tim heštegom. 😒

Moj instagram: @anastasijamilojic
Email: perazdera318@gmail.com