среда, 22. новембар 2017.

Muzika...Ili nešto drugo?


Kada vidite reč muzika, šta vam prvo pada na pamet? 

Pojedinima je  muzika samo skakanje, igranje, dranj... khm, mislim- pevanje, zaradu. Ja lično, muziku (pesme) vidim mnogo dublje. 
Znate, neki ljudi se udube u filmove, plaču zbog njih. Ja plačem zmog muzike. Neki teksovi umeju mnogo da me pogode. Inače, nisam osoba koja se rasplače zbog stvari zbog kojih moje  godište (± 1-3 godine). Sreda. Test iz fizike. Neke je*ene konstrukcije. NIKO (bukvalno) nije uradio više od pola zadatka. I svi koji su uradili max. pola zadatka- imaju različita rešenja. I ja isto. I boli me dupe, s oproštenjem. Šta ću da promenim plakanjem? Vreme da vratim- ne mogu, test da ispravim- ne mogu. Kraj, gotovo je. Ali muzika nije nešto *bilo- pa prošlo*.

Nikad neću razumeti ljude koji mogu da slušaju neku pesmu i da nemaju pojma o čemu se radi u njoj- čak i kad je na našem jeziku. Tako je bila ona Despacitomania, gde 99,99999% ljudi nije znalo šta peva. Znači da im pesma psuje familiju na japanskom, oni bi to slušali zbog zarazne melodije? Kad je ovako slušam, pesma je super za leto. Ritam, melodija... sve. Ali da li ste se ikad zapitali o čemu se govori? Ne kažem da pesma govori o ko zna čemu ružnom, samo generalno govorim. Ja sam radoznala osoba koju svaka sitnica interesuje, i verovatno zato sam i dospela ovde. Ja sam morala da vidim prevod.

Žalosno je o čemu muzika danas govori (ne odnosi se na Despacito). 
Tačno se vidi kad je tekst pesme napravljen onako iz srca i duše, ali i kad je pesma ispevana na taj način.


Vidite ove stihove:









 

















A sad ove:







WTF?

Koja je vaša reakcija nakon upoređivanja ovih stihova? Nevezano za pesmu, pevača/ pevačicu, slike u pozadini ili išta drugo. Pretpostavljam- ista kao i moja.



Razumem da treba da postoji i muzika za žurke, zabavu i slične situacije ja to ne osporavam. 'Ajd' ono gore i da ne gledamo. Postoje pesme i sa nola- tekstom ali dobrom melodijom i ritmom, dobro otpevane. To okej, mogu i da razumem.

A koja je svrha pojedinih današnjih pesama (ukapiraćete, neću da nabrajam) gde je muzika ko da su je u duetu svirali moja ćorava baba i Saša Matić, pevanje k'o kad svinja zaglavi papak u šahtu pa počne da cviči da je čuju okolnja sela sa sve najbližim carinicima na granici Japana i Indije (znam da se ne graniče, don't judge me) a tekst toliko dobar da bi moj brat od 3 meseca sastavio bolji?!


Vidite, neću ničiji ukus da vređam. Ako neko voli da sluša Stoju, Staniju, koga god, , nek' sluša. Nemam ja problem s tim. Ali pogledajte malo našu estradu. Sve se svodi na novac. Uništili su nam muziku. Mogu da navedem 3- 5 pevač(ic)a za koje se vidi (ili makar deluje) da rade ono što vole. Probajte i vi. Izazivam vas.

*Btw: nevezano baš za post, ali... ako se neko razume u muziku i zna u koji žanr spadaju pesme Saše Kovačevića, molim ga da napiše u komentare. 😂*

Šta vi slušate i šta mislite o današnjoj muzici, turbofolku, repu, popu...? 

субота, 18. новембар 2017.

Best Instagram tips. Collab ft. Kristina


Hi guys!

Pre par dana sam se dogovorila sa blogerkom Kristinom sa bloga Unique girl da radimo collab post na ovu temu. Dakle, ovo je moj deo posta, tj. moji saveti. Za njene savete posetite njen blog i današnji post. Usput se i učlanite, devojka je super.

Dakle, Instagram saveti... Već poslednjih par godina, Instagram stiče sve veću popularnost, dok Fejsbuk polako propada. Složićemo se svi da poslednjih godinu dana dolazi do vrhunca i obara sve rekorde.
Sad, kad se svi trude da svoj profil dovedu do savršenstva, dozvolite da vam pomognem u tome.
Nije da sam neki InstaStručnjak, niti imam 500k followera, ali ono... znam i ja ponešto.


1. Feed

Feed vam je kombinacija boja, stilova, filtera itd. na vašem profilu, tj. onoj galeriji nadole. Feed će privući pažnju, jer, ako ništa drugo, lepo je za gledanje. Btw: moj je plav. Interesting fact.

2. Story

Već dugo je Story dosta gledaniji od onog tajmlajna (News feed ipak), tako da ako imate zanimljive story- je, skrenućete pažnju na svoj profil. Znači, bez onih smorova... znate već na šta mislim. :/

3. Kvalitet fotki

Nemamo svi profi aparate i svu tu opremu, ali se uvek možemo potruditi oko manjeg edita, tj. više oko korekcije oštrine slike, boja itd. Profil sa boljim slikama deluje profesionalnije i kvalitetnije.


4. Aktivnost

U prevodu, ne možete objavljivate po jednu sliku u tri meseca i nadati se nekim velikim ciframa. Mislim, ukoliko vi imate puno prijatelja i ljudi koji vas podržavaju, nećete biti zapostavljeni od strane njih, ali će vas random ljudi polako zaboravljati...


5. Kontent

Kontent podrazumeva sadržaj i svrhu vašeg profila. Ako je profil sa hranom, nemojte da ubacujete pokisle persijske mačke. Ako pak objavljujete svoje slike, opet ne ubacujte pokisle mačke ispred kuće komšije od koga kradete wifi. Znači, za koju god temu da se opredelite, držite se nje. Uz to se potrudite da vam slike budu interesantne. Razmislite da li je to prvenstveno vama, na bilo koji način lepa/ interesantna fotka.

6. Follujte druge

Znači, nemojte očekivati neku cifru (ako niste poznati YT-er, bloger, predsednik države, pokisla mačka... i trenutno ne čitate ovaj post) bez da ikoga vi zapratite, lajkujete nešto, pogledate story...  Jednostavno dajte znake života.



Uzgred, nemojte da kupujete followere, jer nemate ništa više do cifre od njih. Šta vam to znači?

Nadam se da su vam se dopali saveti.

Pišite u komentarima vaše savete, mišljenja, iskustva... bilo šta. 
Volim vas.



среда, 15. новембар 2017.

Omiljeni evropski gradovi

Ćaos ljudi!

Oni koji me znaju mogu potvrditi da mnogo volim da putujem i da je jedan od moji životnih ciljeva obići sve lepe gradove i ostrva.

Zato upravo imate prilike da pročitate još jedan travel post na mom blogu, i ne znam zbog čega, ali u poslednje vreme nekako najviše imam inspiracije za ovakav tip postova.

Tako da ću sada sa vama podeliti koje evropske gradove volim, tj. koje bih gradove želela da posetim u budućnosti i zbog čega. Neću pisati gradove u kojima sam bila, ili planiram uskoro. Samo neostvarene želje. :)


1. Milano, Italija


Milano je uglavnom asocijacija za modu i dizajn, ali ni arhitektura ovog grada nije za zapostavljanje. Pogledajte samo ovaj trg sa slike. 😍 Od skoro sam počela da gotivim ovaj grad, to jest. od Fashion Week- a tamo, otprilike. Nešto mi se tako od jednom posviđao i definitivno bih mnogo volela da ga posetim i živim u njemu, što da ne. 

2. Minsk, Belorusija


Razumljivo je da neko želi da poseti Minsk (nadam se), ali da li ste znali da ja hoću i da odem u Novopolock, isto u belorusiji? Ne pitajte me zašto želim da posetim polu- prazan gradić od jedva 100.000 stanovnika (bolje po vaše mentalno zdravlje). 😁

3. Pariz, Francuska


Realno, ko može da kaže da je Pariz ružan grad? Pre mi je bio omiljen i imala sam dogovor sa roditeljima da ćemo ići u Pariz, ali u međuvremenu mi je Nju Jork postao omiljen, i ništa od toga. Tragična priča. 😂 Svakako, Pariz mi je i dan- danas jedan od najlepših evropskih gradova.

4. Venecija, Italija


Venecija, ili "grad na vodi" je jedan od najlepših gradova Italije, i nažalost je vrlo moguće da će uskoro nestati. Nivo vode se konstantno povećava. I da, ako niste znali, tamo malo smrdi onolika voda, tako da bolje pođite prehlađeni, tj. sa zapušenim nosom. 😂 Ali sve jedno, meni se Venecija prilično dopada. S tim da ne bih tu živela, upravo zbog mogućnosti nestanka grada.

5. Ibica, Španija


I pod time računam i grad Ibicu, ali i celo ostrvo koje ima plaže kao iz bajke. 😍 Mislim, ko ne bi želelo da ode tamo? Osim fantastičnih plaža, ostrvo ima i neobične, simpatične gradove, tako da definitivno vredi videti.

6. Imerovigli- Santorini, Grčka


Imerovigli je gradić na ostrvu Santorini u Grčkoj. Inače,  jedno od najpoznatih letovališta u Grčkoj, ali i Evropi. Nije ni čudo s obzirom na arhitekturu mesta. Gradom domniraju plava i bela boja, dok ćete malo ređe pronaći (ali ima ih povremeno) neke življe boje. Dušu dalo za Instagram feed. 😂

7. London, Engleska


Nikad nisam nešto obožavala London, i ne bi se našao na listi omiljenih svetskih gradova, ali u Evropi jeste jedan od najlepših. Nije da me bukvalno oduševljava kao prethodno navedeni, ali sasvim lep, simatičan i gotivan grad.

8. Rim, Italija


Da.... već ste svi provalili da obožavam Italiju. Prelepa država, i njeni gradovi. Rim je jedan od najstarijih gradova u Evropi, prestonica bivšeg Rimskog carstva (nadam se, ili mi sleduje kec iz istorije)

9. Istanbul, Turska


Takođe obožavam i Tursku i sam grad Istanbul, ali i druge poput Antalije, Izmira i slično. I inače volim taj orijentalni stil, tako da mi je ovaj grad skroz simpatičan. P.S: pa šta ako je muslimanski grad? #širimoljubav ❤️ Btw: interesantno je to da je pola Istanbula u Evropi, pola u Aziji.

10. Sankt Peterburg, Rusija


Prelep Ruski grad, za koji se nadam da spada u Evropu (takođe i da geografičarka neće da vidi ovaj post).

Dap... Ovo je bio 10. a ujedno i poslednji grad na ovoj listi. Gradovi nisu ređani ni po kakvom posebnom redosledu. I neki od ovih gradova ne spadaju u moje omiljene, ali u omiljene u Evropi- da. Pišite u komntarima koji od ovih gradova volite najviše, a koji inače. Jedva čekam da vidim vaša mišljenja. 😊


субота, 11. новембар 2017.

I miss the old time


Ne, nisam jedna više osoba rođena devedesetih koja voli da sere o Titu. Ja sam dete današnjice, na ovom svetu samo deceniju i po. Meni nedostaje moje detinjstvo. 

Prebrzo odrastamo. Koliko puta sam samo poželela da pustim sve, da živim bez društvenih mreža, malog miliona naloga, aplikacija i gadžeta. Htela sam da skinem sav taj teret sa sebe. Nisam mogla.

Nedostaje mi vreme kad sam se do 22h jurcala sa drugarima iz komšiluka. Igrali smo žmurke, lopove i žandare, ledenog dedu... Nedostaje mi da se krijem pod džipom na obližnjem parkingu. 😄 Danas se ni ne javljamo jedni drugima kada se sretnemo na ulici. Svako je otišao svojim putem.  


Sakupljala sam sličice iz čokoladica "Životinjsko carstvo". Svaki dan sam ih gledala i prebrojavala koliko mi fali. Sećam se kad mi je teta Maja kupila pakovanje čokoladica i zajedno smo lepile sličice. Sećam se kad smo nakupovali mnogo tih pakovanja u Skoplju (Makedonija), bila su upola cene. Nedostaje mi škola iz tog perioda. Čuvala sam pribor kao oči u glavi. Plakala sam kad bih dobila 4.

Sećam se, u predškolskom, jedna J mi je svaki drugi dan tražila podrezivač za debele bojice. Pozajmljivala sam joj ga. Jednom sam ga nekako slomila i počela sam da ga lepim selotejpom da bih mogla da joj pozajmim. Posekla sam se i plakala. Žao mi je što još uvek nisam dobrodušno, naivno detence. Odrastanje me je iskvario. 

Za hanzaplast sam mislila da su sličice, bojala sam se advokata misleći da je lekar (imao je bela vrata), odžačara misleći da su lopovi (bili su sve u crnom), se sveštenika (ne znam zašto), kučića, svake bubice...


Kupala sam se u bazenčiću u dvorištu, sedela u šatoru, igrala se sa mravima, lepila tetovaže iz čipseva i vrtela čigre iz istih... Bila sam pronašla neke malene papiriće kvadratnog obika. Mama bi mi tu crtala jednoroge, leptire i uskršnja a ja bih ih bojila... Pila sam mleko na cuclu skoro do šeste godine (oko 5 i po). Igrala bih se sa sestrom. Ušle bismo u hodnik i stale na po jednu pločicu- jedna pored druge. Svaka bi išla napred onoliko pločica koliko godina ima. Ljutila se što sam je uvek pobeđivala i nismo shvatale kako to da ja uvek pobedim. 😄 Takmičile smo se koja će više da napuni nošu dok ide u WC. 😂😂😂😂😂 Igrale bismo se Ja imam talenat. Ona me je učila da plešem, ja nju da glumi.

Sećam se kad sam razbila šolju i ubacila je tamo gde stoje sve šolje. Ona je otvorila taj deo sa šoljama i mislila da je ona razbila. Bilo mi je mnogo žao. Iskupila sam joj se malo kasnije. Ona je razbila tanjir, a ja sam ga lepila lepkom za papir (onaj najgori- u stiku 😂). Provalili su nas, ali se niko nije ljutilo. Šta više, bilo im je smešno. 

Išle bismo sa babom na bivše- igralište (danas je tu bulevar 😢). Učile bi me da izgovorim slovo lj. Znala sam da ga izgovorim, ali mi je bilo interesantno da se pravim da ne umem i da me one uče. 😂 
Na tom igralištu bismo se ljuljale po ceo dan. Jednom sam pala sa ljuljaške i razbila zubić. Počela sam da plačem. sestra je trčala skooooz do druge strane igrališta (oko 200m i nazad) da pozove mamu i tatu. U panici su me odveli kući. Seka je ostavila plišanog zeku na klupici. Kad mi je bilo bolje pošla sam s njom po njega. Nije ga bilo. Neko joj ga je uzeo. Plakala je. Toliko mi je i dan- danas žao. Zaboravila je omiljenu igračkicu zbog mene. 😢


Bila sam 3. razred kada sam imala prvi dodir sa internetom (ne računa se to sam ga videla kod drugarice). Sećam se prve reči koje sam ukucala- "Nikiti". Mesto u Grčkoj. Bila je to školska 2012/13 godina. Puno mojih drugara je već imalo internet.

Gledala sam Winx do 4. razreda. 99% moje pretrage na internetu se svodilo na Winx. Obožavala sam ih. Imala sam Winx lutke. Igrala sam se sa setrom Alifea škole za vile. Od nekih kocki (igračke) smo napravile veliku građevinu, koja je, moram da priznam, prilično ličila na Alfeu. Držale smo časove, igrale se sa njima van nastave, vodile drugi život, bukvalno. Svaka lutkica je imala svoje podatke, datum rođenja, slavile smo im rođendane uz Štark čoko keksiće, a slavljenica na poklon dobija izrezan Štark logo 😂😂😂. Svaka je imala svoj fržider (iseckan iz Tehnomania kataloga (bela tehnika)) i hranu iseckanu iz kataloga obližnjeg marketa. Vrhunac svega jeste što je škola imala i privatnu deponiju, gde sam ja bacala sve svoje đubre i nikome nisam dala da ga dira 😂😂😂😂😂😂. Inače, u vreme deopnije, škola i deponija su se nalazile pod jelkom, bilo je vreme praznika.


Jednom prilikom, baba nam je obećala da će da nam kupi lutke- princa i pricezu, a mi smo se posvađale koja će koga, obe smo htele princezu. Na kraju nismo dobile ni jednog, nego neku šarenu igračkicu, nemam pojma kako se zove, ali zvale smo je skočko.  Sećam se da nam je baka bila kupila Jagodica Bobica majice na bratele- njoj belu, meni crvenu. Sećam se i njene bele majice sa nekim tamnozelenim kružićima. Na te tri majice imam najviše uspomena. Vezuju me za to igralište.

Nisam imala društvene mreže, nisam znala za standarde, nikad nisam bila srećnija. Žalosno je šta nam se dogodilo. Toliko toga što treba da nas spaja, a mi zahvaljujući tome nikad depresivniji i zavidniji. Nisu nam krive društvene mreže. Sami smo krivi što ne umemo da ih koristimo.


среда, 08. новембар 2017.

101. post: Moja putovanja tokom 2018. godine


Ćaos ljudi!

Ja sam osoba koja mnogo voli da putuje i uopšte obilazi nova mesta. Čak i u svom gradu, jer s obzirom na to da je prilično velik, kroz velki deo njega nisam nikada ni prošla. Ali, moje nesnalaženje u vremenu i prostoru nije tema današnjeg posta. Zapravo, danas ću vam ispričati gde to sve ja planiram da idem tokom godine koja nam uskoro dolazi. Neka od putovanja su tačno isplanirana i sve je spremno, tako da znam kad ću tačno ići, a za neka čekam kad se ukaže prilika. To jest, znam da ću ići, ali ne znam baš precizno kada. 

Svakako, neću pisati datume jer smatram da je to previše privatno i ne želim jednostavno da bilo ko zna gde sam u kom trenutku. Naravno, ja ću vas obavestiti da idem i da neću biti aktivna (tj. objavljivaću zakazane postove) kada sam vam države, ali dok sam u njoj, a van grada, imam mobilni internet, tako da ću povremeno ulaziti i čitati vaše postove (i komentarisati ako imam vremena).



Januar: Švajcarska (Cirih, Lucern, Trogen, Tehnorama, Rajnini vodopadi)- 15 dana
              + Austrija- par sati *nije sigurno

Januar: Zlatibor- 7 dana
Februar: BiH (Mostar, Andrićgrad)- 1 dan

Februar: Mokra gora (Drvengrad)- 1 dan
April: Pirot- 2 dana
Maj: Novi Sad- 1 dan
Jun: Pirot- 15 dana
Jul: Beograd- 1 dan

Jul: Svrljig (i brdo pored- pogled 😍)
Avgust: Grčka (Evia)- 11 dana

Avgust: Grčka (Atina- Akropolj + obilazak garda)- 1 dan

Avgust: Grčka (Nei Pori)- 3 dana

Avgust: Grčka (Solun- šoping)- 1 dan
Oktobar: Bugarska (Sofija- šoping)- 1 dan

Btw: dap... 2018. godine nemamo ekskurziju 😭

Bio je ovo kraći post, ne zamerite. Ali, ovo sam napisala iz više razloga. Prvo, možda je neko od vas bio na neko od ovih mesta pa može da mi kaže svoj utisak (nema potrebe ni za šta iz februara, jula, Zlatibor Pirot, Solun i Bugarsku- već sam bila), drugo, možda neko treba da ide negde gde sam već bila pa ja mogu njemu da prenesem svoj utisak ili da razmenimo mišljenja, a treće jer smatram da ne bi bilo okej od mene da me nema po dve- tri nedelje na blogu i da ne znate zašto. Ovako bar imate uvid u periode kada neću biti toliko aktivna.

I to bi bilo to, ne zaboravite da ukoliko ste bili negde napišete utiske, a ja ću pisati svoje kad se vratim. Ćao!