недеља, 24. септембар 2017.

Autumn interesting & inspirative things


Ćao ljudi!
Pre nego što počnem sa ovom temom, želim da vas obavestim da planiram tamo oko 10. oktobra da napišem jedan o svom mišljenju na neke trenutne događaje u svetu i na Balkanu. Da vam ne otkrivam mnogo, mislim da je okej da posle više tema u kojim vam nešto pokazujem, pričam, napišem jedan tog tipa, jer vidim da je na postu Zašto je ceo Balkan prop'o ima komentara da želite opet nešto tako. Uz to, očekujte drugi deo Grozne uspomene iz moje škole jer je i tu bilo takvih komentara. :) E sad...

Dobrodošli u moj novi post! 😂 Danas želim da vam pokažem neke meni mnogo interesantne Tumblr, aestethic, cozy jesenje slike. Ja iskreno obožavam ovo da radim, a i da čitam/ gledam po tuđim blogovima, jer budi neku jesenju euforiju. Uživajte!










Iskreno se nadam da su vam se slike dopale. Trudila sam se da biram neke stvarno interesantne slike, jer ima nekih običnijih slika knjige, čaja, sveće i toplog džempera koje, doduše, lepo izgledaju, ali ima ih i previše, navikli smo na njih. Zato sam se potrodila da izdvojim neke upečatljivije, i dodala neku od tih klasičnih. :)

Sad mi je palo na pamet, da li biste želeli da napišem post sa predlozima outfita za jesen/ zimu?

среда, 20. септембар 2017.

Zašto je ceo Balkan prop'o


Ljudi koji me lično poznaju, mogu potvrditi da pratim politiku, prava, aktuelne događaje, vesti i ostalo što većinu ne interesuje. Neretko ja to ne mogu da izdržim da ne prokomentarišem, jer sam osoba koja ne može da trpi nepravdu i čuva svoje mišljenje za sebe. Tako  me je jedna nastavnica srpskog (sada bivša, hvala Bogu) zamrzela jer sam u sastavu sa argumentom isprozivala pola vlasti, koje ona naravno, kao i svaka baba- podržava.

Zato sada imate priliku da pročitate moje miljenje o celokupnoj situaciji i zašto svi beže iz država našeg govornog područja.

Prvo, svi živi se međusobno mrzimo. I kada se mi međusobno mrzimo, zašto bi nas neko treći voleo? Svi su zavidni, površni, čudni... E sad, da objasnim zašto čudni... Da li vi smatrate da nije čudno i uopšte, da je normalno da kada se govori o diskriminaciji, svi govore o tome da su diskriminisana siromašna deca (uz to i još toga navode, ali koncentrišimo se na ovo), a šta je zapravo realnost? Gledajte primer... Deca čiji roditelji nemaju auto, ili imaju neki Yugo, Golf i slično, niko im ništa ne kaže, to je normalno, sve ok. Kad tu decu neko doveze recimo Škodom, Fiatom, Citroenom, Pežoom ili nekim drugim, sasvim prosečnim autom, to nije ništa čudno, to je okej. Međutim, kada nekog dovezu u školu BMW- om, prvo ga cela škola ogovara, a posle dođe recimo Fiatom, taj neće da preživi. Jer pobogu, gde mu je sad BMW? I ko je tu diskriminisan i omalovažavan? A drugo, ljudi šta vas zabole ko će kojim autom da dođe u školu, koji telefon, a koje patike ima? Zašto je to vaš problem? On se vozi u tom autu, hoda u tim patikama i koristi taj telefon, ne vi! Stoga, šta vas briga čime će on to sve da obavlja. Užasno ste zavidni. Em čudni, em zavidni. I da se vratimo na tu čudnost... Ne kažem ja da deca u lošijem materijalnom stanju nisu diskriminisana, i uopšte, ovde nije stvar u diskriminaciji, nego u nemogućnosti našeg naroda da sagleda realnost. Problem je u tome što ljudi ne žele da sagledaju problem, već ponavljaju mantru naučenu napamet. Tačno se napamet zna ko je diskriminisan, i bio on diskriminisan ili ne, to se tako govori.


Što se mržnje tiče, odakle vam pravo da mrzite nekog? Mislim, mrzite koga hoćete, briga me, ali otkud vam ideja da možete javno da vređate nekoga? Ja sam iz Srbije, ne mrzim ni Hrvatsku i BiH ni Crnu Goru. Zar sam fenomen? Ugrožena vrsta? To je toliko čudno? Bila sam u BiH i CG i obe su stvarno divne države. U Hrvatskoj nisam bila, iako mi je velika želja da je posetim jednom jer sam čula puno toga lepo o njoj. Hoćete da me streljate jer sam ovo rekla? Da ja volim sve tri države, i šta sad? Dok se vi međusobno mrzite, nemojte da očekujete da vas neko treći voli! Najgore mi je od svega, kad se nađu deca od 10 godina, koja su čula od svoje babe da je neki Hrvat ubio nekog Srbina (ili obrnuto) i počnu da se raspravlju sa detetom svojih godina iz Hrvatske, koje je od svog dede čulo suprotno i oboje govore o nekoj istoriji, a još uče Svet oko nas (predmet koji se uči do 2. razreda). E zbog takvih propadamo! Šta vas briga je li neki Stjepan ubio nekog Milorada? Kao da je nemoguće da Franco ubije Čen Džoua. Pa što se ne mrze Francuzi i Kinezi? Jer su normalni. 
A što se ratova tiče, bio je i Rusko- japanski rat, pa se oni ne mrze.

'Ajd', neću više da vas smaram, ali razmislite malo ovome... Uz to, zamolila bih vas da mi napišete u komentaru da li volite da pišem postove ovog tipa, jer mi je potrebna neka smernica, ne želim da pišem nešto što ne volite :)


субота, 16. септембар 2017.

BTS: Grozne uspomene iz moje škole


Dobrodošli u poslednji Back To School (BTS) post. S obzrom na to da je 16. septembar, škola je već počela, za neke 1, za neke 4. septembra, ali još smo tu, na početku, zato pišite kako ste proveli svoj prvi dan. A u ovom postu možete pročitati neke moje loše uspomene i sećanja iz osnovne škole. 

Ovaj post pišem iz više razloga. Prvo, setila sam se toliko događaja iz osnovne škole. Analizirala sam celo moje školovanje kroz istu. Sve loše i dobre događaje. Shvatila sam koliko deca mogu da budu okrutna i ne u skladu sa svojim godinama. Želim da podelim sa vama neke ne baš dobre događaje koje ću pamtiti. Zašto bih čuvala za sebe? Želim da i vi saznate za to kakvi ljudi postoje... Želim da čujem vaše mišljenje na sve ovo...
_________________________________________________________________________________
PREDŠKOLSKO

Iako je predškolsko (vrtić) bio najbezbrižiji deo mog školovanja, sećam se nečeg po čemu ću zauvek pamtiti to 💩. Ne to nije osoba, čim sa 5 godina može da uradi tako nešto. Danas nije ništa bolja. Bila je to devojčica A. Bile smo u wc- u i čekale red. Ona je bila pored mene. Neka druga devojčica je bila u wc- u takođe. A joj je kucala na vrata i rekla "Nisam ja, Ana je". Na šta sam osgovorila "Laže, A je". Ona me je 'ladno uzela za vrat i počela da me davi, guši... Na to sam joj udarila ruku iz sve snage i pustila me je. Imala je samo 5 godina, ponavljam! Monstrum...


_________________________________________________________________________________
2. RAZRED

Od 1. do 4. razreda osnovne, bila sam okej dete. U početku, do 2. razreda, rekla bih, celo odeljenje me je volelo i sve je bilo bajno. Međutim, mislim u 2. razredu, sedela sam u poslednjoj klupi. Bila sam među najvišima, a učiteljica nas je tako ređala. Niski napre, visoki pozadi. Između mene i zida nalazio se mali vazdušni prostor. Između pola metra i metra, koliko se sećam. Jedan dečak A je jurio iza mene i konstantno je tu prolazio i nije mi davao mira. Ja sam stavila ruku tu i rekla mu da ne prolazi. On me je uradio u glavu (!!!) i pobegao. Ja sam sačekala da učiteljica uđe i tužila ga. I moja učiteljica je na to rekla "Ako ti je, što mu ne daš da prođe". Ista ta učiteljica koja potencira da se ne juri učionicom. Razočarala me je. Mnogo me je povredila. Više su me bolele njene reči nego udarac. Nisam mogla da je gledam istim očima. Ovamo je glumila neku dobrotu... Od tada su pojedinci počeli da me izbegavaju, ni krivu ni družnu. I još, nisam smela da kažem to roditeljima, misleći da sam ja kriva...


_________________________________________________________________________________
3. RAZRED

Isti taj dečak A i njegov drug M su trčali na velikom odmoru i bilo im je interesantno da me šutiraju i gađaju. Hteli su i užinu da mi bace iz ruku, ali je odletela samo kesa. Došla sam kući sa modricama i ogrebotinama po nogama. Sutradan su moji roditelji otišli kod učiteljice, na šta su dobili patetično izvinjenje od A i "To su deca" od učiteljice. Nakon škole, moj tata je nešto razgovarao sa A i sve je prestalo.

_________________________________________________________________________________
4. RAZRED

E ovde se mnogo toga izmenilo. Prventsveno, odrasla sam, koliko- toliko. Upoznala sam uslovno rečeno "drugarice" iz komšiluka. Bile su zle i okrutne prema meni. Izbacivale su me iz društva i vređale na osnovu toga kakav šorts nosim (?!). Starija sestra jedne od njih je bila 8. razred. Ona me je najviše mrzela. Gurala me je stalno. Jednom u školi, izlazile smo na ista vrata i ona me je gurnula da udarim o ivicu vrata kukom. Ja sam tu već imala nekakvu modricu, pa sam udarila nju. Znači, još više me je bolelo. Kasnije sam krenula kući. Ona me je pretekla i gurnula. Nije bilo ništa strašno. Međutim, meni je bilo svega preko glave, došla sam kući irekla svojima da me je toliko jako gurnula da mi je napravila modricu i da samo što nisam izletela na put. Bila sam užasna...

Mi se dogovorimo da je tužim učiteljici. Ja ustanem na razrednom času. Sve ispričam, učiteljica, blago njoj, nije me ni slušala. Ja kažem mami i tati, oni dođu u školu i ispričaju joj sve kako sam im ja rekla. I učiteljica me na to pita što joj nisam rekla?! I kako da je nađemo. ja sam nakon škole prošla kroz njenu ulicu i videla prezime na poštanskom sandučetu, a ime sam joj znala. Raspitala sam se i saznala joj i odeljenje i razrednu. Prijavila sam njenoj razrednoj i sve je prošlo ok.

_________________________________________________________________________________

Pored svega ovoga, koliko god to bilo užasno, meni opet nedostaje prokleta škola. Malo, vrlo malo, ali opet- da. Ne ide mi se u školu, mrzi me, ali mi malkice nedostaje. Uvek sam kukala, žalila se, što na školu, što na uslovno- rečeno "društvo", ali sada- eto...

Sve ovo do sada su bili sitniji problemi, odavde već smatram sebe problematičnijom osobom. Nisu samo mene maltretirali nego sam i uzvraćala. Nekad pamti- pa vrati, nekad odmah milo za drago... Nisam dozvolila da budem ičije zamorče. Sve ovo do 5. nije bilo ništa ozbiljno naspram daljeg. Ima dosta ultra- sramotnih priča, manje fizičkog, više drugih vrsta nasilja. bukvalno svega...

Ali, da ne bi ovaj post večno trajao, ako želite da napišem drugi deo, molim vas, napomenite to u komentarima.


уторак, 12. септембар 2017.

MOJE ISKUSTVO: Metoda da dobijete sve što poželite


Jeste li se ikad zapitali da li postoje osobe koju mogu da dobiju sve što požele. Ne u smislu da imaju dovoljno novca da kupe sve što im padne na um, nego da imaju toliko sreće da im se snovi "ostvaruju sami od sebe". Želim da podelim nešto privatno sa vama...

Pre par meseci sam odgledala video naše jutjuberke Sare Stanković o Zakonu privlačenja. Ukratko, ona je tu objasnila da se njoj ispunjavaju snovi na sledeći način... Naime, ukoliko nešto želite nenormalno jako i već se ponašate kao da to imate i sami sebe ubedite da je ta vaša želja ostvarena, bez obzira na sve što vam drugi kažu, vama će se ta želja ubrzo ostvariti. To se zove Zakon privlačenja. Kasnije sam odgledala još mali milion osoba koje govore isto i daju primere kako se njima sve stvarno ostvarilo.
_________________________________________________________________________________


Prošle godine, na leto, ja sam saznala da je jedna meni draga strana pevačica otišla na more na isto mesto gde ću ja ići za par dana. Ne znajući za tu metodu i sve, ja sam bila ubeđena da ću je sresti i spremna da je čekam ceo dan na plaži. Spremila sam poster na kom bi mi se potpisala, razmišljala šta da joj kažem, spremala govor, isprobavala kako izgledam najbolje na slici... ma svašta. I, dan pre nego da ja odem na more, ja vidim da je ona upravo tada krenula kući. Upravo tog dana! Ja sam trebala da pođem nakon ponoći, a ona je krenula kući pre ponoći. Znači, bukvalno nas je par sati delilo. Međutim, ja se nisam obazirala na to. Mislila sam da sam ja možda loše shvatila. Nastavila sam sa pripremama. Tumačila joj slike u otkrila tačno u kom je hotelu, čak i sobi. I to samo jer je slikala pogled s terase. Čekala sam je ceo dan na plaži, odmah ispred hotela. Logično, nje nije bilo.
_________________________________________________________________________________


Pre par dana, ja saznam da će moje omiljene jutjuberke Enn La Rush i Lindsay Jay doći u Beograd da održe meet- up. S obzirom na to da živim u Nišu, znala sam da nema teoretske šanse da odem. Daleko je. Niko me ne bi vozio zbog meet- up- a. On se održavao 15. Dan pre toga, 14. ja saznajem da ćemo 15 ići u Beograd. Saznajem to od oca, koji nije ni znao za meet- up i ide po neke papire tamo sa koleginicom a ja ću poći da bismo se šetali do popodne. Ja počeh da crkavam od sreće. Spremila sam papir za autogram, kameru sam nalickala, čak sam i Enn poslala poruku da ću doći iz Niša. Bukvalno sam imala sve predispozicije da dođem. Imala sam užasno pozitivne misli i cele noći sam bila ubeđena da ću ja njih upoznati, Sutradan, ja se probudim u 5h ujutru, napunim bateriju na telefonu, sve spremim, ja se spremim itd. Pošli smo oko 7. Stigli smo u Beograd, sve je bilo super, samo sam čekala da dođe 17h. Međutim, u 14h, koleginicu zove neko i ona nam govori da mora da ode kući. I mi tako u 14h krenemo i propustim ovu priliku. Posle još saznajem da kad ona nebi išla sa nama, ili kada bi išla a ne bi otišla kući, ne bi bilo nikakvog problema.
_________________________________________________________________________________

Zašto uvek bude tako? Toplo, toplo, toplo, VRUĆE, ledeno? Zaštooooooooo?

*Ne volim da pišem postove u kojima ću ispričati nešto što nema nikakvu svrhu. Ovim postom želim da sa vama podelim moja iskustva o ovome i naravno, da čujem vaše mišljenje ili iskustva. *

P.S: Blago vama Beograđanima, Beograd je divan grad. I dosta se promenio otkad sam zadnji put bila. :)

Da li vi verujete u Zakon privlačenja i te metode?
Jeste li ikad probali ovako nešto i je l' uspelo?
Jesam li pogrešila u nečemu?



петак, 08. септембар 2017.

Izveštaj s mora :)


Ćao ljudi!
Pre par dana sam se vratila sa mora, i videla komentar moje drage Maleficent (blogerka Sandra Radojković) u kome je napisala da očekuje ovaj post. Da budem iskrena, nisam imala plan da pišem isti, međutim ona me je podstakla kada mi je dala ovu ideju, tako da...

Bila sam 13 dana na moru u Grčkoj. Prvih deset sam bila na malom ostrvu između trećeg (Atos/ Sveta Gora) i drugog (Sitonija) prsta. Ostvo se zove Ammouliani. Ima manje smeštajne kapacitete, tako da se brzo popune sva mesta. Turizam je tek počeo da se razvija tamo, međutim, gradić (jedan jedini) na njemu ima toliko duše, pozitivne energije... mali je, ali je baš sladak i interesantan. :) Imate jednu lukicu za čamce u njemu. Dugačka je prilično, mada, kao što rekoh tu su samo mali beli/ plavo- beli čamci. na kraju je svetionik i neki debeli konopci na mestima za čamce. Tu sam volela da sedim i osmaram satima. Navalim se na svetionik i uživam. Stvarno je smirujuće. Nije mi se dopalo što je moja omiljena hrana, giros, tamo skuplji nego inače, ali okej... Skoro svuda je 3 evra, na plažama je oko 3,5 a u restoranu Island Grill 2,8 evra. Probala sam ih sve, i verujte, onaj od 3,5 nije ništa bolji od onog za 2,8!


Najlepša plaža na ovom ostvu jeste Alykes Beach. Pesak je bukvalno beo! More je duuuugo plitko, nikad nema talasa, boja mora je prelepa... Na desnom kraju plaže imate veliki plastični dok, koji retko služi za brodove. Više je za skakanje i uživanje. Tu dolazi jednom dnevno neki brodić za ekskurzije. Takođe, ima puno morskih zvezdi po moru, i nekih majih školki na obali.


Megali Ammos je okej plaža, na kojoj nekad ima, nekad nema talasa. Zavisi od vetra. I kad ih ima nisu veliki. Međutim, ima malo morske trave (čitaj: malo), razvijena je fauna u moru, tako da možete često (čak i na plaži) pronaći zvezdu, račić, puuuuuno školjki, što malih- što velikih... Meduza nije bilo nigde. Plaža je peščana, mada je pesak za nijansu krupniji od Alykes i nije baš beo. Više vuče na onu klasičnu boju peska. S sleve strane imate prelep drveni dok. Služi nekom čamcu koji vodi do dva pusta ostvra pored ovog. Zovu se Drena Islands. Malo je otežan prilaz doku jer morati ići po stenama. Ali, nije strašno, imate 3 metara dužine niskih stena. Znači, nije teško doći do njega. Tu je plitko, kao i svuda po Ammoulianiju, tako da i on služi za skakanje i slikanje.


Ima tu još lepih plaža, mada mislim da je dovoljno da opišem ove dve. :)

Naredna dva dana (11. i 12.) sam bila u Jerisosu (Ierissos). Mesto sa istočne strane 3. prsta. Ništa posebno. :/ Grad je relativno veliki, mada deluje kao da im turizam nije toliko bitan. Gradić k'o svaki drugi. Ammouliani (mesto, ne ostrvo) je meni mnogo lepši iako je mnogo manji. Što se plaže tiče, krupan zrnasti pesak, krupniji od pirinča, sitniji od šljunka... Talasi, brzo dolazi dubina. To jest, ujutru su talasi, popodne se smiri, ali ni popodne ne može da se poredi sa Alykesom. Ponavljam, ništa posebno. Kod njega mi se dopao jedino ogroman gradski akvarijum, jedna vetrenjača i figura nekog ribara sa ribama pored plaže.


Trinaestog dana sam bila u Solun (Thessaloniki) povodom šopinga. Išla sam u OGROMAN tržni centar Cosomos. Tu su bili svi poznatiji brendovi, počevši od Replay-a, preko H&M- a, Bershke, Zare, Adidasa, Nike- a, Inter Sport- a, Sport Vision- a do Sephore, Guess-a, Calvin Klein- a, Tommy Hilfigera i Victoria's secret- a i još milion drugih brendova!. Ja u životu nisam bila u većem tržnom centru! Imate nenormalno skupe stvari, kao na primer farmerke od 500 evra (na popustu) U Tommy Hilfiger- u i kožne jakne od 485 evra u Reply- u, ali ima i povoljih stavri- patika za 40 evra u Inter Sportu, majica za 4, 5, 6 evra u H&M- u, dukseva za 10, 12 i 16 evra u radnji čijeg se imena ne sećam itd.
Nakon toga sam svratila u Jumbo, ništa posebno. Igračke, šoljice, tanjiri, pribora... Ima povoljnih stvari, kao npr. rančeva za 5,6,7 i 8 evra i tako... 


Posetila sam i fabriku kože Dermatina, ali mi deluje sumnjivo... Jakne najpoznatijih brendova (kao Dolce & Gabbana) koštaju 60 evra? To bi trebalo da je tako jer ih oni u radnjama preporodaju duplo, čak i tri- četiri puta skuplje nego što ih otkupe od fabrike, a one zapravo toliko vrede. Mislim... na vama je šta ćete misliti o ovome, ali da je čudno- čudno je. 
P.S: sve su originali...

Skrenuću vam pažnju i na to kako da znate da li kupujete original patike. Kada kupujete recimo Nike, okrenite đon patike. Ako je tu utisnut logo Nike- a, onda su original, ako ne- ne. Međutim, kod nas retko ima originala, čak i po Inter Sportu, Sport Visionu... jer se oni uglavnom prave samo za EU, Ameriku i ostalo... :/ U Cosmosu ih ima. TO jest, sve što možete pronaći u Cosmosu su 100% originali.

To bi bilo to. Ruke mi otpadoše dok napisah sve ovo, ali drago mi je da to podelim sa vama. :)


понедељак, 04. септембар 2017.

Mesečne preporuke: avgust 2017

Ćao ljudi! Dobro došli u nove preporuke, to jest preporuke meseca avgusta.
Sa preporukama sam počela jula, mada sam malo kasnila sa tim postom, ali sada sam tu na vreme. Ja lično volim da čitam preporuke kada nisu u pitanju lažne, plaćene i reklamirane. Uvek vam pišem najiskrenije mišljenje o svemu i trudim se da u preporukama stavljam samo stvari kojima sam zaista pozitivno iznenađena. U prethodnom postu sam vam više predstavljala svari poput filmova i serija, dok će ovde biti više materijalnijih stvari.
_________________________________________________________________________________
1. Giordani Gold


Giordani Gold jeste skuplji brend, ali verujte mi, vredi svake pare. Prvi put sam ga pribala sredinom avgusta. Imate njihovu kozmetiku u Oriflame- u. Zapalo mi je za oko to što većina njihove šminke košta 1000 dinara (ili 10 evra). Znači, karmini, ajlajneri, maskare, balzami... sve vam je 1000 dinara. A trenutno imate neke ruževe na popustu. Mislm da su 640- 650 din. (6,4- 6,5 evra). Kvalitet je neuporediv prema ostalim, nešto jeftinijim brendovima. Tekstura je odlična, ravnomerno popunjava površinu usana, mekana je i dugotrajna. Moja iskrena preporuka za ovaj brend.


2. Grekos malina kolač



Obožavam grčki jogurt, i uopšte grčku kuhinju (milion puta sam ovo ponovila), tako da sam probala bukvalno svaki ukus. Skoro su izašli novi, malina kolač i tiramisu. Probala sam oba. Tiramisu ima neki ukus kafe i čokolade, makar mene na to podeća, a malina kolač- logično, na kolač od maline. Teško je opisati ovaj ukus... ali definitivno je to da je fenomenalan i da mi se mnogo dopao.



3. Dijamant Tzatziki sos



Biću dobra i neću ponoviti prvu rečenicu iz prethodne preporuke. 😄 U svakom slučaju. Dijamant Tzatziki sos nije baš istog ukusa kao originalna grčka tzatziki salata, tj. sos, ali može postužiti kao ok zamena, kada vam se jede. Ima mlečnu osnovu u koju su dodati beli luk, krastavci, so, neki začini... Međutim, kao da mu neki začin fali. Nije baš potpun. Ali, okej je. Ja sam ga otkrila ovog mesec, i sasvim mi je dobar. Poslužiće. 😄



4. Cien kupke


Ovo je nešto što toliko savršeno miriše... Probala sam ih na moru, u Grčkoj, i mislim da ih nema u Srbiji, mada nisam sigurna. Uglavnom, u Lidl- u su stvarno povoljne. Mala bočica je 1 evro, a velika oko 3. Ja sam koristila "Lime Kick", "Honey and Milk" i "Asian Inspiration", ali sam pomirisala i još puno drugih i mogu reći da reč "SAVRŠENSTVO" možete prevesti sa "CIEN KUPKE"



5. Eviva sokovi

Takođe ih nema kod nas, ali kad budete išli u Grčku, probajte ih. Ni oni nisu skupi. Znam da je sok od narandže (100% voće) bio na dobrom popustu do 4. septembra, i ako nije bio 60 centi, ali ne držite me za reč. U pitanju je sok od 1l, ali imate i one male, od 250ml. Sok je 100% prirodan i 100% voće (narandža), ali imate recimo sok od višnje, jabuke, banane, limuna... koji nisu 100% voće.



петак, 01. септембар 2017.

BTS: Priča o nastavnici srpskog koja je uništila sve...


Dragi moji,
S obzirom na to da je danas 1. septembar, donosim vam jednu priču iz škole. Ovo što želim da podelim sa vama je jedna istinita priča, koja mi se dogodila u 7. razredu osnovne škole.

Dakle, ja sam bila jedno prilično čudno dete. Čudno u smislu da ćuti, ćuti, ćuti... ali najednom napravi problem koji uzburka celu školu. S obzirom na to da sam talentovana za glumu, u tim situacijama sam 'ladno lagala da niko živ nije mogao da provali da li govorim istinu ili ne, čak ni sam psiholog. (Međutim, o tome u nekom narednom postu.) Pošto me je razredna, inače ogromna tračara, smatrala za jako nepredvidivu i neobičnu osobu, pojedini nastavnici su imali predrasude o meni. Nastavnica srpskog, ona koja mi je predavala u 5. i 7. razredu me je mnogo volela. Volela sam i ja nju. Ne želim nikoga da pominjem ovde, tako da će njen pseudonim biti TJ. TJ je bila prvenstveno dobra osoba, puna ljubavi i razumevanja, a onda i odlična nastavnica. Smatrala sam je drugom majkom. Osećala sam se mnogo vezano za nju. Zahvaljujući TJ, promenila sam se i prestala da pravim probleme. Srpski, koji uopšte nisam volela do 5. razreda, onda mi je postao omiljeni predmet. Išla sam na takmičenja i učestvovala u raznim konkursima. Kao i svako dete za svoj omiljeni predmet, ja sam za srpski imala uvek najlepše sveske u kojima sam pisala najlepšim rukopisom.
Međutim, onda je došao zimski raspust u 7. razredu. Prvog dana, sva srećna sam krenula ka kabinetu srpskog i unutra ugledala nakostrešenu, čupavu ženu kako sedi za katedrom. Kao da mi se sve srušilo. Umalo suzu nisam pustila. Prestavila nam se. Ovde će ona biti JV. Desetak puta tokom časa sam joj ispravljala gramatičke i pravopisne greške. Imala je čudan, u školi nedozvoljeni akcenat. Delovala je zbunjeno i neupućeno. Nije umela da prenosi znanje. Izgubila sam želju da učim srpski. Počela sam da švrljam po svesci i menjam rukopis. Ko pogleda moju svesku mislio bi da pišem kineski u njoj, a ne srpski. Često sam zaboravljala pribor, sveske knjige i domaće zadatke. Prestala sam da osećam toliku ljubav prema srpskom. Prestala sam da ulazim srećna i uzbuđena u kabinet. Naterala nas je da napišemo da je "lopta" prilog a ne imenica... R.I.P 

Kasnije sam u razgovoru sa nastavnicom geografije saznala da je JV došla na mesto TJ jer TJ nije imala stalni radni odnos i samo su je gurnuli dok je JV ušla preko veze na njeno mesto. TJ sada radi u biblioteci u školi na drugom kraju grada. 😢


Ljudi, užasni ste! Kako ste mogli to da uradite? Nemate srca da tek tako nekog izbacite. Pogotovo da profesionalca u svojoj struci izbacite i zamenite zbunjenom karikaturom? Da li je to realno u 21. veku?


уторак, 29. август 2017.

BTS: KAKO SAM POČELA DA SE BUDIM RANO


 Od kako sam počela da se budim rano, postala sam srećnija osoba. Neizmerno sam zahvalna sebi što sam uspela da promenim svoj bioritam preko jedne noći. 

Pre promene istog, nikad nisam odlazila u krevet pre ponoći, a događalo se da zaspim i u 6- 7 ujutru. Uglavnom bih cele noći radila nešto oko bloga, gledala videe na Jujtjubu, čitala neke članke... sve u svemu, boravila sam noćima na internetu. Znala sam da je to daleko, daleko od zdravog života. 

Hormoni u našem organizmu se luče samo preko noći. Što znači da ako budem budna, hormon sreće se neće lučiti i automatski ću biti neraspoložena ceo dan. Tu su i drugi hormoni, da ih sad ne nabrajam...
_________________________________________________________________________________

Ne možete promeniti bioritam ako ne promenite tačku gledišta. Sve dok na to gledate kao mučenje sebe, čak i ako želite da promenite isti, jednom će nešto nadjačati.

Razlozi zašto treba regulisati spavanje:

- radi pravilnog razvoja tela (hormoni)
- bićete raspoloženiji i odmorniji
- bićete ponosni na sebe
- lakše ćete organizovati vreme
- postaćete bolje i odgovornije osobe
...

Kako sam to uspela?

Za početak sam navila alarm u 7:30. Izračunala sam da mi je dovoljno da legnem između 22h i 23. Trebate znati da korišćenje uređaja poput telefona, kompjutera i sl. dokazano ometaju spavanje jer svetlost njihovih ekrana utiče na lučenje hormona koji nam je potreban za spavanje. 
Ja sam legla u to vreme, ali kako da zaspim četvrtinu dana ranije nego inače? Nije išlo. Sve uređaje sam odložila i poštovala sva "pravila", ali nisam mogla da zaspim. Ležala sam tako budna satima. Nije bilo nikakvog znaka da ću uskoro da zaspim. pogledala sam na sat i imala sam šta da vidim... Bilo je 3h. Znala sam da kad god da zaspim neću moći da se probudim kad zazvoni alarm. Odustala sam od ove taktike.

Uzela sam telefon i laptop. Otvorila sam blog, uređivala ga, pisala postove... kako god, koristila sam tehnologiju. Želela sam da NE zaspim. Rekla sam sebi: "Ostaćeš budna cele noći da bi sutra uveče legla u normalno vreme". Cele noći sam zamajavala mozak. I onda ugledah prve zrake Sunca kako proviruju kroz rupice upola spuštene roletne. Želja za promenom bioritma je bila toliko jaka da nikakav san nije mogao da me savlada. Tokom dana sam imala par kriza. Oči su počinjale same da mi se sklapaju. S obzirom na to da je bilo preko 35 stepeni Celzijusa, uranjala sam glavu u kadicu punu ledene vode. Uspela sam. Tako izmučena sam zaspala već oko 20:40. Sutradan sam se vesela probudila već sa prvim tonovima pesme na alarmu. Nadalje je bilo lako...


Epilog:

Sada ne gubim vreme tokom dana na gledanje u jednu tačku na zidu. Pametno koristim vreme koje mi je pruženo. Umesto da samo ležim, uradiću nešto za blog. Noću ću svakako ležati. Kad želim da odmorim, gledam videe na Jutjubu za to vreme, jer ću noć iskoristiti za spavanje. U suštini, vama nije smanjeno vreme koje imate na raspolaganju, samo vam promenjen "termin". 

Zaključak: 

Ne kažem da je lako odvići se od jednog načina života tako naglo, ali da vredi- vredi. Ako stvarno želite da živite (ne volim da koristim tu reč, ali...) normalnim životom, vredi namučiti se i uložiti sav trud. Koliko god mislili da je to pusto mučenje, jednog dana ćete biti zahvalni sebi. Verujte da možete da se promenite. Kada sam ja, od "noćne ptice" postala ranoranilac, postaćete i vi. 😉


субота, 26. август 2017.

BTS: Kako se navići na školski ritam života

Ja ne krijem da sam jako euforična, uzbuđena i nestrpljiva osoba. Možda to i nisu najbolje osobine, ali šta da se radi... I podrazumeva se, iako treba da za par dana krenem u školu, susretnem se sa nastavnicima koji su mi dosadili, predmetima koji su mi se ogadili, i mnogo osoba koje radije ne bih videla još neko vreme, ja se radujem... Posle ove izjave, zvanično imam dozvolu da skočim sa Burj Khalife. Ako ikad odem tamo... To vam je kao kad umrete (da, govorim iz iskustva) i saznate da idete u pakao, a vi srećni skakućete do tamo i ne znate ni sami zašto. Mislim da je bilo dosta glupiranja i da ne bi bilo loše da krenem s postom. 

Ovaj letnji raspust završavam na moru, sa puno utisaka i stvari po kojima ću ga pamtiti, ali o tome više u nekom drugom postu. 
Avgusta 31. će većina vas birati odevnu kombinaciju za 1. septembar, spremati stvari za školu, preuređivati sobu, i šta još ne. Dok ću se ja brčkati u moru. Nije da se hvalim, mada se i ne žalim. :D


Međutim, kako se posle 3 meseci kuckanja po tastaturi navići na olovku? Kako ležati pre ili oko ponoći, kada ste do sada odlazili na spavanje oko svitanja? Kako se probuditi u 7h (ako ste prepodne) kad ste se do sada budili u 14h? Kako se uopšte odvići od svih navika stečenih tokom letnjeg raspusta?

I ja imam iste probleme, verujte. Doduše, malčice mi je lakše s obzirom na to da moja generacija 1.9. polazi prepodne, pa dolazi vikend, a ja polazim 4.9, popodne. Vraćam se s mora za vikend, odmorim se, "napunim baterije" i krenem u školu. Mada nije toliko lako kao što se čini. Vi imate vremena do 1.9. a ja već sredinom avgusta moram da budem spremna za novi režim jer ne želim da pola letovanja provedem za telefonom. 


1. Kako se navići na olovku?

Svake godine kukam da neću moći da se naviknem na istu jer sam 24/7 za laptopom i telefonom. Ali, nije to toliko teško. Iako stalno kukam, ipak se prilagim. Tj. ni ne prilagođavam se. Krene samo od sebe. To je jednostavno refleks. Ukoliko mi neverujete, probajte nešto da napišete. Potpišite sveske i knjige, prepričajte lektire. Taman ćete se pripremiti bolje. :)

2. Školski bioritam

Definitivno ono najteže. Mislim da će vam moj post Kako sam počela da se budim rano biti od pomoći. A preporučujem vam i sledeće: Na primer, treba da se budite u 7h. Počnite odmah danas. Lezite rano. I lezite u krevetu po svaku cenu. Možete popiti nešto toplo, umirujuće (ukoliko ne crknete, pardon- preminete od vrućine) i pustiti laganu muziku ili čiatati... Šta god vas opušta i smiruje. Inače, naučno je dokazano da čitanje uspavljuje. (nije ni čudo što zaspim kad god učim k'o da stavljaju sedative u udžbenime). U prevodu, potrudite se da zaspite što ranije. Navijte alarm oko 9- 10 npr. i ostavite telefon skroz na suprotan kraj sobe. Recite sebi NE! Dokažite sebi da ste dovoljno jaki da možete ležati (/čitati/ šta god) koliko god treba dok se ne uspavate a da pritom ne koristite tehnologiju. Kada ujutru zazvoni alarm, ustanite i isključite ga (ne odlažite) i ne vraćajte se u krevet. Podignite roletnu i popijte vodu, čisto da ne biste zadremali. Par dana tako sve ranije i ranije ležite i ustajte i bićete spremni.


3. Zaboravljeno gradivo

Ukoliko ste negde skraćivali lekcije, izvlačili teze i to zapisivali i slično, sada je pravo vreme da to obnovite. Ne morate da učite, jednostavno pročitajte i podsetite se. Ako imate inicijalni test, onda je bolje naučiti nešto i više se pripremiti. Ukoliko niste pisali, ili nemate izvučene važne delove lekcije u knjizi, potražite na internetu. Ako baš ne možete ni tamo da nađete, pročitajte po koji pasus, stranicu, pogledajte slike itd... Dobro je i npr. otvoriti sadržaj i pročitati naziv lekcije i reći sve čega se možete setiti o njoj i tako za sve naslove.

To je to. Iskreno se nadam da sam vam pomogla i da će vam polazak u školu biti malo lakši uz ove savete. Srećno!


среда, 23. август 2017.

BTS: Letnji raspust NEKAD i SAD


Ovaj letnji raspust za mene je bio baš poseban, ako ne i najlepši do sada. Mada zavisi od tačke gledišta. Verovatno savršenstvo ne postoji, tako da ni ovaj raspust nije mogao biti savršen. Zapravo, bio je drugačiji. Nikada pre nisam provela raspust na ovaj način.

NEKAD: Ranije sam sedela u kući 24/7, eventualno izlazila malo u dvorište itd. Tada nisam bila toliko zavisna od interneta, tako da sam uglavnom gledala TV, pravila žurke sa sestrom i slično. Kada bih i izašla napolje, uzela bih nekakvo ćebe, bacila ga na travu, ležala tu i pored mene je bio tablet. Uglavnom sam se dopisivala sa tada bivšom- budućom bff (WTF?).  I to pomalo, ne čitav dan. Razgovale bismo o igricama, uglavnom o Talking Angeli. Ležala bih u hladovini jabuke i jela iste. Išla bih sa sestrom i drugaricom u dvorište jedne crkve. Bilo je ogromno. Van betoniranih stazica nalazila se sveža trava. I mi bismo pored tolikih klupa sedele na njoj i razgovarale o raznim temama, pevale neke pesme itd.  Tu bismo sedele dok nas ne isteraju jer sedimo na travi koji oni po ceo dan održavaju. Početkom avgusta bismo odlazile na vašar. Vozilo bismo se u Ludim kolcima jer nismo smele ni na šta drugo. Vrteške su nam bile "bebeće", tako da smo samo jednom isprobale Twister. Isprobale smo ga poslednjeg dana vašara i obećale jedna drugoj da ćemo se sledeće godine više voziti na njemu. I pogodite, ove godine nismo silazile sa njega. Ako ne znate šta je Twister, ubaciću neku sliku.


SAD: Instalirala sam aplikaciju Pedometer na telefonu i na njoj zadala sebi cilj 10.000 koraka dnevno. U početku raspusta par dana zaredom nisam navirila na vrata kuće, tako da mi je broj koraka bio trocifren. To jest od sobe do kupatila, eventualno trpezarije. Dalje sam svaki dan bila blizu 10.000 ili čak i preko. Rekord mi je oko 15.000 što je 7km, i oko 400 kalorija, koliko se sećam. Nakon toga još samo dva dana (zaredom) nisam izašla iz kuće. Kada izlazim, minimum bi bude 5.500 koraka. Onda, instalirala sam Habitica aplikaciju (Hvala Boomy na predlogu). Na njoj sam sebi zadala ciljeve da svaki dan učim turski jezik na aplikaciji Duolingo, da se protežem pre odlaska na spavanje, tj. uradim par vežbica i da proveravam mejl svakog dana. I moram reći, dobro mi ide. Međutim, ovo što kvari ovaj raspust jeste 8+ sati provedenih za telefonom, spavanje do 14h, i odlazak na spavanje u 3h ili kasnije. Znam, svi to rade, ali ja osećam grižu savesti. A tu je i nečitanje lektira. Ovo pišem 8.8.2017. Verovatno ovo čitate 23. ali ja sam na moru, i zato pišem postove ranije. Juče sam zadala sebi cilj da ću svaki radni dan do 20. avgusta gledati neki film. Nisam pogledala niti jedan u toku raspusta, i želim da to nadoknadim. Onda idem na more, i tamo želim da napravim što više Tumblr slika. Do sada, upoznala sam nove drugarice i svako veče izlazila sa njima. Izađem u 19h, a vratim se oko 21:30h.


Šta se promenilo?

 Od prošlog leta do ovog, počela sam sa blogom, sa Instagramom i feedom na njemu, počela sam više da izlazim i da se slikam, ali takođe više sedim za laptopom, mada to vreme uvek iskoristim na nešto "pametno". Recimo oko bloga, malo sam i programirala i tako... Promenila sam stil, ukus, vrstu muzike koju slušam, društvo... Otkrila sam nova super mesta u naselju, manje sam išla u centar, ali sam više izlazila u naselju i ne kajem se. Divno sam se provela. Mada nedostaje mi pravljenje torti od blata, lišća i cvetića crvenih ruža. :D