недеља, 09. јул 2017.

STORYTIME: Zamalo da poginem, upao mi je punjač u pirinač, prognana sam iz komšijine zgrade


 Hello guys! Ovaj post neću prevoditi na engleski jer sam u žurbi, a tekst je poduži, pa nemam baš vremena. Uživajte, kad ja već nisam mogla. :)



 Ovo se desilo ne baš tako skoro skoro, pre jedno dve- tri godine. Probudila sam se u pola jedan popodne (?!) i pisala sam neki post za blog.Roditelji su mi bili na poslu, a baba mi je donela pirinač da jedem. :D Nisam bila gladna, a i mrzelo me je iskreno. Tako je on stajao na mom krevetu, desno od mene, do pola četiri. Moja baba je takva osoba da me tretira kao da imam 9 godina, i često ume da pretera i da me smara. Tako je ona krenula ka mojoj sobi da vidi je l' sam jela i da me zatrpava bezveznim pitanjima. Ja onda shvatim, da nisam ni dotakla tanjir već tri sata! A ona je bila nervozna. Krenula je polako, a ja sam uhvatila onaj tanjir, uzela kašiku i nagurala ceo tanjir pirinča u usta. Ruka mi se uplela u punjač, pa je on zavšio u tanjiru pirinča! Nisam stigla sve da sažvaćem, a ona je ušla u moju sobu. Zatekla je sledeći prizor: držala sam laptop u krilu, kašiku u ruci oko koje je uvijen kabl punjača, do pola umljackan pirinčem, koji je pritom bio svuda po mom licu i prepuna usta pirinča. :D I dogodio se upravo ono što sam najmanje htela. Krenula je da mi priča neke priče i da mi sat vremena čita bukvica... Bože spasi me...



 Tog dana, malo kasnije, došla mi je sestra. Htela sam da je vodim u neke zgrade u blizini. Sve imaju gore- dole desetak spratova. I desetak ih je. Meni padne na pamet da uđemo u prvu sa nezaključanim vratima, uzađemo na protivpožarne stepenice, popnemo se na vrh i gledamo pogled. Genijalno... :P Ta ideja i nebi bila toliko loša da mi nismo sele na tu ogradu. Ej Bože, gde mi je pamet bila??? Mi se lepo popnemo na ogradu (na 10. spratu!!!) Čovek koji živi u stanu pored stepenica sasvim slučajno izađe i vidi nas. Da, vidi dve devojčice koje sede na ivici smrti! To je visina od oko 25- 30 metara! Zamislite da smo pale... Počeo je da viče i da se ljuti. Stanari su ga čuli i izašli iz stanova. Ubrzo je ceo 9. i 10. sprat bio oko nas. Zabranili su nam zauvek ulaz u tu zgradu. Moram da priznam, ušla sam još dva- tri puta i sela na istu ogradu. ali... :/


4 коментара:

  1. Ja bih se definitvno opet vraćala u tu zgradu i sjedila na vrhu. Volim visine i osjećaj adrenalina. Sjajan post!:)♥

    http://sretnisanjar.blogspot.hr/2017/07/ex-yu-rock-vs-cajke.html - novi post

    ОдговориИзбриши
  2. Hahhaha, zanimljiv storytime. Sto se tice onoga sa pirincem, znam taj osecaj jer i meni citaju bukvicu kad ne pojedem tako nesto, mada mi se nikad nije desilo to sa punjacem. Ovo sa zgradom mi se nikad nije desilo, mada verujem da nije nimalo prijatan osecaj kad te uhvate u takvom trenutku.
    https://sofijasjourney.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  3. hahahah jako zanimljiv post,nasmijala si me iako te skroz kužim za ovaj dio s hranom ,i meni tako često pričaju...drugu situaciju nisam baš doživjela ali vjerujem da nije bilo baš najugodnije :)Uglavnom super post.
    https://katysblogblogger.blogspot.hr/

    ОдговориИзбриши
  4. Hahahah ja mrzim grah (pirinač)! Mogu si zamisliti tu sliku kako jedeš u tim laptopom, umazanom žlicom i punjačem... Urnebesno!
    Ja sam toliko nespretna da bih na kraju pala s te ograde, pa to nisam nikad ni pokušavala.
    Još story time-ova!žž

    moonstears

    ОдговориИзбриши